Shizofrenija (makedonski) 
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 14 đ Nivo: Filozofski fakultet

SODRŽINA: · · · · · · · · · · · SODRŽINA.........................................................................................................................1 VOVED....................................................................................................................................2 POIM I DEFINICIJA.................................................................................................3 EPIDEMIOLOGIJA.........................................................................................................3 ETIOLOGIJA......................................................................................................................3 KLINIČKA SLIKA.........................................................................................................7 DIJAGNOSTIČKI KRITERIUM................................................................................9 TRETMAN NA ŠIZOFRENIJA..................................................................................10 EVALUACIJA I PROGNOZA NA RASTROJTVOTO...........................................10 ZAKLUČOK.........................................................................................................................12 LITERATURA....................................................................................................................13
VOVED
1
Među najfrekventnite stradawa na čovekovata populacija spađaat onie koi poteknuvaat od odredeni rastrojstva na centralniot i periferniot nerven sistem i mentalnite funkcii. Čovekoviot mozok, kako najkompleksen funkcionalen i morfološki mehanizam koj rakovodi rečisi so site bitni fizički i psihološki funkcii, mošne često strada od najrazličnite reverzibilni ili ireverzibilni nevrološki ili psihološki rastrojstva. Vo nekolku stranici će ja razrabotam šizofrenija, eden od psihološkite rastrojstva, od medicinski aspekt, iako toa ne znači deka ne ja razrabotiv ličnosta edinstveno niz svoite biološki prizmi, tuku ja izučuvav vo sklop so site nejzini reakcii i interakcii so socijalnata i kulturnata sredina vo koja taa živee i tvori, počituvaći ja nejzinata psihodinamika, svojstvena samo za nejze. I pokraj toa što zboruvam samo za eden, biološki del na nejzinata ličnost, jas vo nieden moment ne gi osporuvam, nitu pak gi odvojuvam egzogenite vlijanija vrz celokupniot psihološki i mentalen sklop na subjektot. Niz različni hipotezi jas edinstveno se obiduvav da objasnam eden del od složenite psihološki i psihopatološki procesi koi se slučuvaat vo razvojot na ličnosta.
2
POIM I DEFINICIJA Imeto go dobiva od Švajcarskiot psihijatar Eugen Blojler (E.  Bleuler,  1913), koj pravi kovanica od grčkite zborovi  schizis što znači rascep i  phrenos što znači duša, sakal da ja izrazi osnovnata fenomenologija i ishod na bolesta. Kako što pominale dekadite šizofrenija bila redifinirana na na različni načini vo zavisnost od toa koi simptomi na kliničkata slika im bile na prv red na sekoj od istražuvačite kako što se  Kety  (1980) ili  Schneider  (1959). No vo poslednite dekadi poveće vnimanie posvetuvaa na "operacioni" definicii na šizofrenija koi se obiduvaat poprecizno da gi potenciraat kombinaciite na znacite i simptomite koi se potrebni za krajna dijagnoza na šizofrenija, osnova vrz koja kliničarite će ja vospostavuvaat dijagnozata na šizofrenija. Najrasprostranet upotreben dijagnostički kriterium, osobeno vo S.A.D., se tie na Amerikanskata Psihijatriska Asocijacija spored koe "šizofrenija e endogeno duševno rastrojstvo, koe ima procesualna evoluacija i koja na krajot doveduva do definitivna mentalna i socijalna dezorganizacija i deterioracija na ličnosta".(2)
EPIDEMOLOGIJA Postojat razliki vo statističkite pokazateli za incidencijata i prevalencijata na šizofrenija, bidejći postojat i razliki vo konceptualnosta na rastrojstvoto i vo metodologijata na istražuvawata na poedini zemji vo svetot. Spored nekoi istražuvawa (vo Evropa i Azia) se smeta deka prevalencijata na rajstrostvoto vo tekot na životot e pomeđu 0.5 do 1% vo edna godina. bidejći rastrojstvoto ima hroničen tek, incidencijata e mnogu pomala od ona na prevalencijata i se dviži među 0.4 do 0.7 promila, odnosno do 1.5 promili, ako se smeta samo populacijata do 15 godišna vozrast, odnosno 1.75-4 deca na 10.000. Spored "Torrey  (1987) koj napravil sistematsko istražuvawe na 70 studii za nivoto na prevalencija vo cel svet za šizofrenija dojde do zaklučok deka e skoro ista vo cel svet, no so tendencija da bide povisoka vo zemjite so poladna klima, pr. prevalencijata vo S.A.D. se dviži od 0.5 na 1.000 a povisoka e vo Švedska so 24 zaboleni na 1.000."(1) Iako se pretpostavuva deka šizofrenija e podednakvo zastapena i kaj dvata pola, spored istražuvawata e dokažano deka početokot na rajstrojstvoto e vpečatlivo porano kaj maškite deca, što najverojatno e rezultat na razlikite vo mozočnata morfologija. "Šizofrenijata so početok vo detstvoto e počesta kaj maškite deca vo odnos na ženskite 2.3:1."(6)

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]